Iako su mu plodovi neugledni i dlakavi, ispod kore kivija je slasno zeleno “meso” sa gotovo dvostruko više vitamina C nego u narandži ili limunu.

Kivi obiluje i vitaminima E i K, te raznovrsnim mineralima među kojima se ističu kalij, fosfor, kalcij, magnezij, željezo, cink i bakar.

Kivi je prozvan supervoćem jer je niskokaloričan, a bogat je takozvanim fitonutrijentima koji povoljno djeluju na zdravlje. Sadrži flavonoide i karotenoide snažne antioksidanse koji štite od srčanih bolesti i raka, te lutein i zeaksantin koji su važni za dobar vid.

Bogat je vlaknima pa pospješuje probavu i detoksikaciju, a uravnotežuje masnoće i šećer u krvi.

Istraživanja su pokazala da kivi pomaže i kod bolesti dišnog sistema, a nazivaju ga prirodnim antidepresivom zato što sadrži “hormon sreće” serotonin.

Zeleni plod kivija jede se zajedno sa sitnim sjemenkama koje sadrže manje količine zdravih omega-3 masnih kiselina. U pravilu se kora guli, ali kivi možete jesti i bez guljenja, slično kao mekano kuvano jaje – odrežite mu samo vrh i unutrašnjost jedite žlicom.

Oguljen i narezan kivi poželjan je dodatak jogurtu ili žitaricama za doručak, a odlično se uklapa u raznovrsne voćne salate. Usitnite li kivi u pire, dobićete fini preliv za deserte. Od kivija možete napraviti i sok, kao i džem.

Kivi je ukusan dodatak slanim jelima – dobro se slaže sa bijelim mesom, šunkom i ribom, a stavlja se i u pikantne salsa umake.

Tražite li “čaroban recept” za mariniranje mesa, dobro je znati da kivi sadrži enzime koji ga omekšavaju. Natrljajte meso unutarnjim dijelom kivija ili obložite meso sa obje strane kriškama kivija. Ostavite da odstoji najmanje jedan sat.

Alegičari, oprez!

Jedina “mana” kivija je to što su neki ljudi alergični na njega, pa budite na oprezu ako niste sigurni kako reagirate na kivi.

Izvor: cdm.me